U BITI SVEGA JE ŽELJA
Seks je nešto što ne
može ni malo lako da se drži pod kontrolom. Kada kažemo pod kontrolom, ne
mislimo da će neko usled svoje seksualne potrebe da napada osobe suprotnog pola
oko sebe, već mislimo da se seksualnost i uzbuđenost teško sakrivaju. Zato su
mnogi u strahu od njega, jer mogu lako da budu „otkrili“. Tako su nastali i puritanci, ujedinivši se protiv
slobode ponašanja i maštovitog uživanja dvoje ljudi, što rezultira „hladnim
ophođenjem na javnim mestima, koje mora da se prenese i u intimni prostor“. Puritanci
kontrolišu znanje, novac, moral, nauku, ali seks je u dubini čovekovog bića i
tu je borba i najoštrija i najnemilosrdnija. Kao što se najvećim teleskopima nisu ni sagledali, ni naslutili rubovi Kosmosa,
tako niko nije pronikao u dubinu čovečije duše. Zato lažni moralisti zabranjuju
da što manje ljudi prodre u te prostore
seksualnosti. Pitate se zašto seks. Pa seksualno zadovoljan čovek je ispunjen,
srećan, nije dezorijentisan i sklon manipulacijama. Sagledava život izoštrenim
čulima. Hoće li neko da pravi perpetum mobile i time uništi celu svetsku
privredu, ili će da smišlja kamen mudrosti koji će da stvara zlato, nije
opasno, ali je zdrav i opuštajući seks „neprihvatljiv,“ kako za tinejdžera, tako
i za sedamdesetogodišnjaka, jer to je najintimnija stvar u čovekovom životu,
prema tome ciljajući na to, razumljivo, nastaje najveća griža savesti, a pretnjom greha i
pakla, koji čeka onog ko nije prihvatio „pravila“ grupe, najlakše se zadobija njegova psiha i njegovo
telo i tu manipulacija svake vrste može da počne. Jednom rečju strah od slobode u seksu je
konopčić, kojim se lutka (čovek) u predstavi života, marionetski vodi u
željenom pravcu.
Njihovo „pravilo“
jedan:
Golo mora da se pokrije.
I čim se pokrije, sve
je OK.
„Pravilo“ dva:
Međusobne nežnosti
odraslih ljudi ne smeju da budu javne! Itd, itd ...
Ipak svi ti borci ne
shvataju kako se bitka protiv slobode u seksu uvek gubi.
Jer, ma kako očvrsao
tradicionalnim vaspitanjem i usmeren školskim sistemom, ego, sa matricama običaja,
koje religija prvo zdušno prihvata, a
potom propagira,je nemoćan pred seksualnošću u čoveku.
Kod pojedinca je ta
borba dugotrajna i tvrđava ega se svakodnevno kruni. Kod drugog kapije se brzo
otvataju. Možda će jedna glava da kontroliše svoju seksualnost, ali će na kraju
da utvrdi kako joj dete radi sve ono
čega se ona zgražavala. Šta se time postiglo? Čemu sva ona usmeravanja i zabrane
kojim je to isto dete u ranom dobu bilo obasipano?
Umesto da mu je odmah
dopušteno da shvati svoje biće, na pravilan način, sagleda mesto i funkciju
polova u životu ljudi, dete je u prvom delu svog života bilo držano u „zlatnoj
krletki“, a u drugom (neminovno) bez kontrole, gaca po močvari nepoznanice, tražeći ostrvce pod suncem za sebe i osobu
pored koje će da bude zadovoljno.
Sve
što čovek radi u životu je samo sa jednim ciljem, da mu se dogodi, ostvari i produži ljubav. A
ljubav bez seksa je klimava kao kuća bez temelja, bez budućnosti je kao ptica
bez krila i smešna kao stoletno stablo bez krošnje.
Postoje
prostorne oblasti iskustva koje su određene da uvek ostanu skrivene velom
misterioznosti. I svaka nova generacija dođe do tih znanja i ne prenese je
sledećoj, jer ta sledeća tek kroz otkrivanje shvata bit postojanjaUniverzuma,
sebe i da je Sve u Jednom. I samo se tako saznaje kako Priroda ne stavlja na
krila slavuja telo orla, niti na koren maslačka stablo hrasta. Priroda je
odredila da se kod čoveka sve vrti oko seksa, koji će uvek nova generacija da
istražuje i oplemenjuje.
Ljubav,
sa svim onim što nosi u sebi, ma kako
bila gola, nema razloga za stid. Jer ona je iznad svega u prirodi, u kojoj je
beskrajni ciklus rađanja, razmnožavanja i uginuća. Ljubav je četvrta dimenzija,
beskonačnost neba na zemlji i zato što jenajmoćnija,svejoj je dozvoljeno.
