Ljubav i želja

U BITI SVEGA JE ŽELJA

Seks je nešto što ne može ni malo lako da se drži pod kontrolom. Kada kažemo pod kontrolom, ne mislimo da će neko usled svoje seksualne potrebe da napada osobe suprotnog pola oko sebe, već mislimo da se seksualnost i uzbuđenost teško sakrivaju. Zato su mnogi u strahu od njega, jer mogu lako da budu „otkrili“. Tako su  nastali i puritanci, ujedinivši se protiv slobode ponašanja i maštovitog uživanja dvoje ljudi, što rezultira „hladnim ophođenjem na javnim mestima, koje mora da se prenese i u intimni prostor“. Puritanci kontrolišu znanje, novac, moral, nauku, ali seks je u dubini čovekovog bića i tu je borba i najoštrija i najnemilosrdnija. Kao što se  najvećim teleskopima nisu  ni sagledali, ni naslutili rubovi Kosmosa, tako niko nije pronikao u dubinu čovečije duše. Zato lažni moralisti zabranjuju da što manje ljudi  prodre u te prostore seksualnosti. Pitate se zašto seks. Pa seksualno zadovoljan čovek je ispunjen, srećan, nije dezorijentisan i sklon manipulacijama. Sagledava život izoštrenim čulima. Hoće li neko da pravi perpetum mobile i time uništi celu svetsku privredu, ili će da smišlja kamen mudrosti koji će da stvara zlato, nije opasno, ali je zdrav i opuštajući seks „neprihvatljiv,“ kako za tinejdžera, tako i za sedamdesetogodišnjaka, jer to je najintimnija stvar u čovekovom životu, prema tome ciljajući na to, razumljivo, nastaje  najveća griža savesti, a pretnjom greha i pakla, koji čeka onog ko nije prihvatio „pravila“ grupe,  najlakše se zadobija njegova psiha i njegovo telo i tu manipulacija svake vrste može da počne.  Jednom rečju strah od slobode u seksu je konopčić, kojim se lutka (čovek) u predstavi života, marionetski vodi u željenom pravcu.

Njihovo „pravilo“ jedan:

Golo mora da se pokrije.

I čim se pokrije, sve je OK.

„Pravilo“ dva:

Međusobne nežnosti odraslih ljudi ne smeju da budu javne! Itd, itd ...

Ipak svi ti borci ne shvataju kako se bitka protiv slobode u seksu uvek gubi.

Jer, ma kako očvrsao tradicionalnim vaspitanjem i usmeren školskim sistemom, ego, sa matricama običaja, koje religija prvo  zdušno prihvata, a potom propagira,je nemoćan pred seksualnošću u čoveku.

Kod pojedinca je ta borba dugotrajna i tvrđava ega se svakodnevno kruni. Kod drugog kapije se brzo otvataju. Možda će jedna glava da kontroliše svoju seksualnost, ali će na kraju da utvrdi kako joj  dete radi sve ono čega se ona zgražavala. Šta se time postiglo? Čemu sva ona usmeravanja i zabrane kojim je to isto dete u ranom dobu bilo obasipano?

Umesto da mu je odmah dopušteno da shvati svoje biće, na pravilan način, sagleda mesto i funkciju polova u životu ljudi, dete je u prvom delu svog života bilo držano u „zlatnoj krletki“, a u drugom (neminovno) bez kontrole, gaca po močvari nepoznanice,  tražeći ostrvce pod suncem za sebe i osobu pored koje će da bude zadovoljno.

Sve što čovek radi u životu je samo sa jednim ciljem,  da mu se dogodi, ostvari i produži ljubav. A ljubav bez seksa je klimava kao kuća bez temelja, bez budućnosti je kao ptica bez krila i smešna kao stoletno stablo bez krošnje.

Postoje prostorne oblasti iskustva koje su određene da uvek ostanu skrivene velom misterioznosti. I svaka nova generacija dođe do tih znanja i ne prenese je sledećoj, jer ta sledeća tek kroz otkrivanje shvata bit postojanjaUniverzuma, sebe i da je Sve u Jednom. I samo se tako saznaje kako Priroda ne stavlja na krila slavuja telo orla, niti na koren maslačka stablo hrasta. Priroda je odredila da se kod čoveka sve vrti oko seksa, koji će uvek nova generacija da istražuje i oplemenjuje.

Ljubav, sa svim onim što nosi u sebi,  ma kako bila gola, nema razloga za stid. Jer ona je iznad svega u prirodi, u kojoj je beskrajni ciklus  rađanja, razmnožavanja  i uginuća. Ljubav je četvrta dimenzija, beskonačnost neba na zemlji i zato što jenajmoćnija,svejoj je dozvoljeno.